Četvrtak, 13 Juli 2017 10:33

Čovek i more Istaknut

Rene Magrit - Čovek mora Rene Magrit - Čovek mora

Čovek i more (L'Homme et la Mer) je pesma Šarla Bodlera objavljena 1857. godine u zbirci pesama Cveće zla (Les Fleurs du Mal), kao 14. pesma u prvom delu pod nazivom Splin i Ideal (Spleen et Idéal). Korišćenje mora kao metafore za podsvest uma nije neuobičajeno u literaturi, ali ova pesma može biti jedan od najočitijih primera.

U prvoj strofi Šarl Bodler opisuje more kao ogledalo koje srce slobodnog čoveka stalno vuče i omogućava mu da "pogleda u svoj um". Čovek u "talasanju tog večnog nespokoja" mora vidi svoju dušu, a njegov duh i njegova bezdana dubina poredi se sa dubinama mora.

U drugoj strofi čovek koji roni u moru spaja se sa sopstvenom slikom, koju miluje i grli, dok se "raduje odjeku svoga brata". Obična svest se zamenjuje nečim prvobitnim što postoji u najdubljim udubljenjima psihe.

Čitalac se suočava sa misterijom svesti u trećoj strofi, koju Šarl Bodler iskazuje stihovima: "Čoveče, niko ne zna dno tvoje provalije, more, tvoja bogatstva niko otkrio nije." Podsvesni um je nešto što ne može biti očito ili shvaćeno normalnim stanjem svesti. Kao i božanski duh, to je neizrecivo. I more i čovek "ljubomorno čuvaju tajne svoje".

Borba između racionalnog i emocionalnog, između fizičkog i duhovnog, između našeg unutrašnjeg dobra i naše unutrašnje dekadencije je tema poslednje četvrte strofe. Šarl Bodler slikovito povezuje ove lične unutrašnje borbe sa večnim kosmičkim borbama. "Večni borci" i "nemilosrdna braća" izazivaju slike Jakova koji se bori sa anđelom, kao i njegove borbe sa Esauom.

Pročitano 70 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Čovek i more