Odštampajte ovu stranicu
Petak, 22 Mart 2013 22:47

Marko Kraljević u narodnim epskim pesmama Istaknut

Dizajn korica knjige Kraljević Marko u narodnim pjesmama Dizajn korica knjige Kraljević Marko u narodnim pjesmama

Lik Marka Kraljevića obogatio je srpsku narodnu književnost. O njemu su ispevane mnoge pesme, ispričane mnoge priče. Uz njega se splela legenda i njegovo ime je postalo simbol srpskog naroda. Ima toliko pesama o njemu da čine čitav jedan ciklus. Svaka pesma kazuje i ističe neku osobinu ovog junaka.

Narodne epske pesme o Marku Kraljeviću nemaju zajedničku fabularnu okosnicu. One su jedino povezane likom junaka o kojem pevaju. Sa jedne strane on je prikazan kao veliki junak koga odlikuju izuzetna telesna snaga i najviše moralne osobine. Ali, on je prinuđen i da služi tuđinu, ratuje u njegovoj vojsci, i deli megdane kao carev zatočenik. Takvim protivurečnim položajem uslovljene su najvažnije osobine njegovog lika.

U mnogim pesmama Marko Kraljević se snažno opire formalnom, bespogovornom vazalstvu. Na taj način on stvara jedan poseban, samosvestan odnos prema caru. Zbog toga ga car kažnjava i često je zatočenik u njegovoj tamnici. Međutim Turci, carevi doglavnici i doušnici, samo privremeno mogu da mu naude. Pošto zavisi od njegove pomoći car mora da prihvati Marka takvog kakav jeste. Narodna pesma ga zato često prikazuje i kao prvog do cara.

Nadmoćnost Marka Kraljevića u odnosu na tursku vlast u pesmama se objektivizuje opisom njegovog spoljnjeg zastrašujućeg izgleda, i psihičkom snagom njegove ličnosti, kao i efektima koje ta snaga ostavlja na druge. Posebno se opisuje njegova ćudljiva plahovitost koja izaziva strah kod osvajača. Marko deli megdane sa turskim nasilnicima, njega se plaši i sam car, ne jednom je doterao "cara do duvara".

U nekim narodnim pesmama uloga Marka Kraljevića je shvaćena više istorijski. On deli megdan kao zatočenik, ratuje u carevoj vojsci. Tako pobedom u megdanu sa Musom Kesedžijom spasava cara od odmetnika koji ugrožavaju njegovo carstvo. Odbija venčano i kršteno kumstvo da bi se odazvao pozivu turskog cara da krene u tursku vojsku.

Hrabrost Marka Kraljevića je sigurno najviše opevana u narodnim pesmama. Ali, on pobeđuje u megdanima sa različitim junacima zahvaljujući ne samo svojoj hrabrosti, već i svojoj natprirodnoj moći. U borbi se služi i lukavstvom i prevarom. Tako se prerušava u kaluđera da bi se uvukao u dvore.

Marko Kraljević u narodnim pesmama čuva svoj nacionalni identitet, slavi slavu i prkosi turskoj veri i zakonima. On pije uz ramazan vino, razigrano obestan, uvlači u igru i same Turke. Lukavo, ali duhovito caru ceo događaj prikaže kao mladalački hir.

U mnogim pesmama Marko Kraljević je prikazan kao zaštitnik nesrećnih, slabih i nejakih. On pomaže devojci koja ne može da plati svadbarinu, pa joj je daruje on, a u drugoj pesmi Turkinju spasava od čudovišta.

Marko Kraljević je prikazan često kao nosilac idealnih, patrijahalnih i prirodnih normi društva. Usred turske vojske kažnjava ubicu svoga oca, oslobađa devojke i mladiće od teškog svadbarskog poreza i ukida svadbarinu, spasava carevu kćer od neželjene udaje kada ga je ona sama "Bogom pobratimila".

Mnoge narodne pesme naglašavaju humanost i čovečnost Marka Kraljevića. On izbavlja iz tamnice svoje pobratime. Njegova priznanja protivnicima, njegova prijateljstva i pobratimstva, čak i sa Turcima ostvaruju se na nivou čovečanske osećajnosti, izvan svakog drugog merila. Čini dobro i životinjama, što mu one i vraćaju.

U nizu pesama Marko Kraljević je prikazan kao inadžija ili kao šeret i obešenjak. Na majčinu molbu da se ostavi četovanja on se prihvata običnog ratarskog zanimanja, ali "ne ore brda i doline, već on ore careve drumove".

Jedna od najvažnijih crta Marka Kraljevića je komika. Njegova pojava na konju Šarcu sa "ćurkom od kurjaka" na leđima i "kapom od međeda" na glavi, sa "tuliminom vina" s jedne i "teškom topuzinom" s druge strane je u narodnim epskim pesmama komički stilizovana.

Marko Kraljević je najplemenitiji, najidealniji među junacima srpskih epskih narodnih pesama, a istovremeno najobičniji, najproazičniji među njima, najbliži stvarnom životu. Njegov lik je veoma životan i može mu se pripisati maksima da mu ništa što je ljudsko nije strano.

Pročitano 77437 puta Poslednji put izmenjeno Četvrtak, 18 April 2019 10:32
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci