Pesma Polje je homogena, objektivna, oštro iscrtana, u širokim prostorima prirode. Ona ima tri strofe sa po četiri stiha. Rima je ukrštena, a stihovi različite dužine se smenjuju i stvaraju ritam blagosti, sporosti i ushićenja.
Pesnik posmatra polje sa izvesne daljine i slavi bogastvo prirode. On se povlači i ostavlja čitaoca pred pojavama u prirodi, kako bi se priroda sama izrazila. Svaka pojava u prirodi postaje deo velike, neprozirne tajne postojanja.
Priroda u pesmi Polje se transformiše u boje, zvuke, dodire i mirise. U prvoj strofi pesnik kaže: “Ječmena žuta polja zrela i rečni se plićak zrači“, dok “kupina sja sunčana, vrela, tu zmija košulju svlači.“ U toj prirodi gde dominira žuta boja i oseća se sjaj sunca prašnjavim putem prolazi četa mrava, cvrčak peva i prolazi jato skakavaca. S topola mladi jastreb “baci u sunčev sjaj i zlato svoj krik večite gladi“. Kroz simbol jastreba u letu, pesnik ističe svu lepotu, snagu i veštinu umetnika dok boravi u prostorima koji pripadaju samo njima.
