Artnit

Četvrtak, 09 Februar 2017 11:42

Andrej Makin - Više nego čas i mesto rađanja te muzike, mene iznenađuje njena potpuna odvojenost od svega Istaknut

Luiđi Rusolo - Muzika Luiđi Rusolo - Muzika

Muzika! Ovog puta, imam vremena da uhvatim odjek poslednjih nota, kao svilenu nit koja izlazi iz iglene ušice. Ostajem nekoliko trenutaka nepomičan, iščekujući je da ponovo zazvuči usred obamrlosti usnulih tela. Ja sada znam da nisam sanjao, čak sam otprilike shvatio odakle dopire muzika. Bila su to, uostalom, samo kratka oglašavanja klavira, veoma proređena, prigušena zakrčenim hodnicima, zaglušena hrkanjem.

Gledam na sat: pola četiri. Više nego čas i mesto rađanja te muzike, mene iznenađuje njena potpuna odvojenost od svega. Ona čini savršeno beskorisnim moj malopređašnji filozofski gnev. Njena lepota ne poziva na bežanje od zapaha konzervi i alkohola koji, nepomičan, lebdi nad gomilama spavača. Ona naprosto obeležava jednu granicu, jedva primetno naznačuje drukčiji poredak stvari. Sve se iznenada osvetljava jednom istinom kojoj nisu potrebne reči: ova noć izgubljena u snežnom ništavilu, stotinak skoturenih putnika - činilo se da svako od njih puše najblaže što može u slabašnu žišku svog života - ova stanica sa iščezlim peronima, i ove note koje kapaju, kap po kap, kao trenuci jedne posve drugačije noći.

Iz romana Muzika jednog života

Pročitano 1012 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Andrej Makin - Više nego čas i mesto rađanja te muzike, mene iznenađuje njena potpuna odvojenost od svega