Odštampajte ovu stranicu
Petak, 15 Mart 2013 22:08

Tužbalice Istaknut

Dizajn korica knjige Antologija narodnih tužbalica Dizajn korica knjige Antologija narodnih tužbalica

Tužbalice su veoma stare narodne lirske pesme. U njima se iskazuje snažno tuga, bol i žalost za umrlima. Tužbalica je u srpskom narodu pesma čistog bola i patnje. Bol se u njima opire prolaznosti, ne miri se sa nestankom.

Tužbalice uglavnom nemaju stalan oblik, ali kao čvrste pesničke celine žive u narodu. One su najčešće improvizacije, pesničke tvorevine koje nastaju u narodu. Narikača, obično žena iz pokojnikovog roda, tuži nad pokojnikom na odru, prateći ga do groba, ili na grobu. Ona se obraća umrlom kao da je zaspao ili kao da se sprema da putuje daleko. Moli ga da se probudi, da ne putuje, da ostane sa svojima, koji ga vole i kojima će bez njega biti teško. Pita ga zašto se naljutio, ne izgovara pametne reči i ne savetuje ukućane.

Po pokojniku živi šalju pozdrave ranije umrlim članovima svoga roda: majkama i očevima, braći i sestrama, rođacima, kumovima i prijateljima. Oni ih blago prekoravaju zato što su ih zaboravili, ne javljaju se i ne vraćaju se, i mole ih da se sete onih koje su ostavili.

Tužbalice su satkane od dubokih misli i snažnih pesničkih slika. Reči u njima su dostojanstvene, uzvišene, veoma bolne i dirljive. Tužbalice imaju veliku umetničku, književnu vrednost.

Tužbalice potiču iz prastarih vremena. Obraćanja, molbe i poruke pokojniku govore o jednom prastarom, paganskom verovanju da je umiranje samo preseljenje u jedan drugi svet, gde se nastavlja život, da je moguće uskrsnuće i povratak pokojnika među žive saplemenike.

Pročitano 11893 puta
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci