Petak, 06 Januar 2017 12:20

Badnje veče Istaknut

Ilustracija iz priče Badnje veče Ilustracija iz priče Badnje veče

Neobična priča Badnje veče Nikolaja Vasiljeviča Gogolja objavljena je u zbirci Večeri u seocetu kraj Dikanjke iz 1832. godine. Fabulu priče Gogolj gradi na predanju da na Badnje veče “nečiste sile“ postaju posebno aktivne i mogu da urade sve što naume. U priči se mešaju tradicionalne teme, kao što su veštice i đavo, život u ukrajinskom selu sa šarenolikim seljacima i svojom lokalnom elitom.

Nikolaj Vasiljevič Gogolj priču Badnje veče počinje opisom večeri pred Božić u malom selu Dikanjki u Ukrajini. On piše: “Spustila se vedra zimska noć. Pojavile su se zvezde. Mesec je veličanstveno izašao da posvetli dobrim ljudima u celom svetu, da bi svima bilo lepo kad počnu koledati i slaviti Hrista.“ Ali, ovaj mir ne traje dugo. Veštica leti nebom na metli, krade zvezde s neba i pretvara ih u životinje, a zatim đavo krade mesec i podiže mećavu u sred vedre zimske noći.

U središte priče Badnje veče postavljaju se prepreke i iskušenja pred čovekom. Đavo pokušava da na svaki način oštroumnom i pobožnom kovaču Vakuli uzme dušu u zamenu za caričine čizmice za Oksanu, sujetnu seosku lepoticu u koju je zaljubljen. Međutim, Vakul izdržava sve “paklene zamke“ i uspeva da pobedi Đavola, zajaše ga i natera da ga odvede na caričin dvor gde dobija čizmice. Kada se vrati u selo, gde svi veruju da je nestao, on se venčava sa Oksanom. Priča se završava sa prikazom vladike u prolazu pored lepo obojene kuće. U crkvi je Vakul naslikao još jednu sliku, koja pokazuje đavola u paklu, na koga seljaci pljuju, a žene donose svoju uplašenu decu.

Pročitano 132 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Badnje veče