Utorak, 22 Novembar 2016 12:38

Remon Keno - Pariz je samo san Istaknut

Dizajn korica knjige Caca u metrou Dizajn korica knjige Caca u metrou

“Biće il nebiće, pitanje je sad. Penjati se, silaziti, ići, dići, u tome se sastoji ljucki vek, a čovek na kraju iščezne. Taksi ge doveze, metro ga odveze, a toranj ostaje prema njemu ravnodušan, pa i Panteon. Pariz je samo san, Gabrijel je samo san (dražestan), Caca san jednog sna (ili košmara) a cela ova priča o snu jednog sna i o prividu jednog privida jedva da je išta drugo do bulažnjenje koje je otkucao na mašini neki romansijer-idiot (oh! pardon).

A tamo dalje - malo podalje - od Trga Republike, dižu se brojni grobovi Parižana koji negda življahu, penjahu se i silažahu niz stepenice, koračahu niz i uz ulice, i koji toliko stvari činjahu da na kraju iščezoše. Porodiljska ih klešta dovedoše, mrtvačka ih kola odvedoše, kulu guta rđa, a zidovi Panteona osipaju se brže no što se raspadaju kosti isuviše prisutnih mrtvaca u humusu ovog grada natopljenog brigama. Al ja sam živ i tu se zaustavlja sve moje znanje, jer o taksisti koji je pobegao sa svojom iznajmljenom krntijom ili o svojoj sestričini koja lebdi na nekih trista metara u visinama nebeskim, ili o svojoj supruzi, blagoj Marselini, koja je ostala da bdije nad domaćim nam ognjištem, o svima njima u ovom trenutku i ovde znam samo ovoliko, u vidu aleksandrinca: skoro da su mrtvi, jer prisutni nisu. Al šta to vidim iznad dlakavih tintara ljudi koji me okružuju?“

Iz romana Caca u metrou

Pročitano 397 puta
Više iz ove kategorije « Pisma iz mog mlina Deca »

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Remon Keno - Pariz je samo san