Seljak je u gnezdu svoje guske pronašao jedno žuto, sjajno jaje. Pošto je jaje bilo teško kao olovo, hteo je da ga baci, jer je mislio da je to prevara. Ali, on je ipak poneo jaje kući da bolje razmisli, i ubrzo je zaključio da je jaje od čistog zlata. Svako jutro guska bi snela jedno zlatno jaje, a on je počeo da se bogati od prodaje svojih jaja. Kada je postao bogat, postao je pohlepan i razmišljao je da odjednom uzme sve zlato koje mu je mogla dati guska. Zato ju je on zaklao i otvorio, ali nije ništa našao. Svoj život koji je dotada tekao glatko sa jednim jajetom dnevno, on je sam učinio nesrećnim. Tako je zbog svoje pohlepe postajao sve siromašniji i na kraju je postao siromah. Njegova sebičnost i pohlepa mu je donela nesreću i prokletstvo.
Pouka basne Guska koja je nosila zlatna jaja je da oni koji imaju dovoljno ne treba da žele više i tako izgube sve što imaju. Zato je bolje da ostanu zadovoljni sa onim što imaju.