Artnit

Petak, 14 Oktobar 2016 11:03

Tako zamišljam nebo Istaknut

Zbirka stihova Tako zamišljam nebo nastala je u poznom periodu stvaralaštva Miroslava Antića, kada je već bio svestan svog odlaska. Ona se sastoji od trideset i jedne pesme, koje su podeljene u dva dela, na Roditeljske pesme i Dečije pesme. Takođe, ona je i neobična poetska vizija postojanja i pesničko zaveštanje čitaocima.

Zbirka pesama Tako zamišljam nebo počinje pesmom Žeđ, koja govori o mladosti ljudske duše, koja je kao reka i “mogla bi da bude Okean, ako se zgrči“, ali “ako ikada zapne i umori se dok trči, presušiće“. Poslednja pesma u zbirci, Besmrtna pesma ukazuje na besmrtnost pesnikove duše i predstavlja kraj, a u stvari je novi početak. Pesnik poručuje čitaocu da ne veruje da je umro: “Kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još uvek šašav letim, i živim.“

U mnogim pesmama iz zbirke pesama Tako zamišljam nebo, pesnik slika ljudsku dušu, a kao simbol za njenu prostranost veoma često koristi motiv svemira, jer ga smatra beskonačnim. On opisuje zvezde, komete i Mesec, koji predstavljaju nešto nedostižno, a čini se da su tako blizu, zbog čega čovek podsvesno teži dostignuću tog nedostižnog. Dečije duše dobro pamti iz svog detinjstva, i one žive u njemu kao odraslom čoveku. Detinjstvo opisuje kao plemenitost, duboku maštu i bezbrižnost i smatra da su deca mnogo bolji ljudi od odraslih i zato brižno čuva ono detinje što je ostalo u njemu. U nekim pesmama su, ipak opisane muke u životu odraslog čoveka, koji se svim silama trudi da se otrgne iz ustaljenog, dosadnog, običnog života u kojem stalno žuri na neki posao, a razonode je sve manje. Ali ipak, on oseća i dužnost, da se opravda i izvini deci zbog sebe, ali i zbog svih odraslih ljudi, što je smanjio svoje horizonte zbog pritiska svakodnevnice i jurnjave za malim ciljevima.

Pročitano 2257 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Tako zamišljam nebo