Artnit

Nedelja, 09 Oktobar 2016 11:05

Ingmar Bergman - Slika roditelja jasno je urezana, uprkos mutnoj svetlosti Istaknut

Odmah vidi da su vrata majčine sobe napola otvorena i zauzima zgodno mesto u predsoblju: može da vidi, a da ne bude viđen. Majka sedi u krevetu s rukama oko kolena, spavaćica joj je skliznula sa oblog ramena, nije uplela noćnu pletenicu. Teška, tamna kosa sliva se preko ramena, lice joj je bledo u treperavoj svetlosti zore. Cvetni dezen na roletnama, svetlozeleni zidovi. Kineski paravan oko umivaonika, malene slike pejzaža (akvareli koje je naslikao ujak Ernšt), kao sunce žuta krpara, sve je sivo i treperavo, i sporo, sporo.

Otac sedi na beloj stolici visokog naslona. Na sebi ima kratku noćnu košulju crvenih rubova, bosonog je, ruke su mu sklopljene. Puu se čini da bulji pravo u njega, ali oči su slepe, verovatno ne vidi ništa osim sopstvenog jada. Slika roditelja jasno je urezana, uprkos mutnoj svetlosti. Sećam se te slike. Mogu da je vidim i sad, ili kad god poželim, mogu da u sećanje prizovem strahotu udaljenosti i nepokretnosti. Taj trenutak zadao je i konačni udarac Puovoj dobro kontrolisanoj slici sveta, gde su čak i duhovi i kazne bili dokazi stvarnosti kojom je vladao sam Pu. Ona se razbila ili rasplinula, ništa nije ostalo. Jedan kralj svrgnut je s prestola i prinuđen da napusti svoje kraljevstvo, i kao najmanji i najbedniji među malima i bednima mora da istraži tu zemlju koja mu je oteta i koja, na njegovo zaprepašćenje, nije imala granica. Tu u krevetu sedela je majka, s rukama oko kolena, tu je sedeo i otac, na stolici visokog naslona, sklopljenih ruku i pogleda upravljenog u neku tačku iza Puovog levog uva. Ne sećam se reči koje su izrečene, sećam se slike i hladnoće poda, čini mi se da se sećam glasova i lepog mirisa majčinog cveća i majčinog sapuna. Ali reči se ne sećam. Njih sam izmislio, nagađao, rekonstruisao šezdeset četiri godine posle aktuelnog trenutka.

Iz romana Rođeni u nedelju

Pročitano 472 puta Poslednji put izmenjeno Utorak, 18 Oktobar 2016 11:43

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Ingmar Bergman - Slika roditelja jasno je urezana, uprkos mutnoj svetlosti