Pesma Jesen se sastoji od pet strofa. Pesnik najjednostavnijim rečima stvara vizuelnu i akustičnu sliku jeseni. Personifikovana jesen se pojavljuje u prvoj strofi i naslikana je u sumornom tonu. Jesen "u tuzi kiše po poljanama tiho hoda" i gde stigne ona "u vis diže usplahirena jata roda". Dok se penje polako u brda za sobom ostavlja otpalo žuto lišće na putu. Ona unosi nemir u jezero i priprema medveda, koga sretne na zimski san. Vetar koji nosi sa sobom "uzbuni travke", a u "u strništima tužno šušti", dok na cesti diže uvelo lišće. "Polja slute sneg i čavke", a čovek koji drumom hoda zagrnuo se ogrtačem.
Ritam pesme Jesen je usporen. Preovladava sumorno raspoloženje, koje čitaoca ispunjava osećanjima nemira i nespokoja. Kroz simbol jeseni postavljaju se pitanja o prolaznosti i značenju života. Jesen se određuje kao kratak i prolazan period života, koji svojim dolaskom lako uvodi u hladnu zimu. Kao i jesen i život je prolazan i nestalan.
