Utorak, 23 Avgust 2016 11:16

Margaret Jursenar - Ista kiša latica ne prosipa se nikada dva puta na istu ljudsku sreću Istaknut

Edvard Munk - Rastanak Edvard Munk - Rastanak

Jednoga jutra, dok mu je Dama trljala noge, Žen-Ši se osloni na lakat i, tražeći nasumice Damine ruke, promrlja:

- Mlada ženo koja paziš onoga što će umreti, lagao sam te. Ja sam princ Žen-Ši.

- Kada sam došla k tebi, bila sam obična neuka malograđanka - reče Dama i nisam znala ko je princ Žen-Ši. Sada znam da je bio najlepši i najpoželjniji među ljudima, ali tebi nije potrebno da budeš princ Žen-Ši da bi bio voljen.

Žen-Ši joj zahvali smeškom. Otkako su mu oči ućutale, izgledalo je kao da mu se pogled miče na Usnama.

Umreću - reče on s mukom. Ne žalim se na sudbu koju delim s cvećem, bubama i zvezdama. U svetu gde sve prolazi kao san, čovek ne bi imao pravo da stalno proklinje. Ne žalim se što stvari, bića, srca moraju imati kraj, jer je njihova lepota deo te nesreće. Ono što me žalosti, to je što su neponovljive. Nekada, izvesnost da ću u svakom trenutku života otkriti nešto neponovljivo predstavljaše najjasnije od svih mojih tajnih uživanja: sada, umirem postiđen kao neko povlašćen koji je sam prisustvovao uzvišenoj gozbi koja se daje samo jedanput. Drage stvari, sada za svedoka imate samo slepca koji umire... Druge će žene cvetati, nasmejane kao i one koje sam voleo, ali njihov će osmeh biti drukčiji, a beleg na njihovu obrazu koji me je ispunjavao zanosom biće bar za trun pomeren. Druga će srca pucati pod nepodnošljivim teretom ljubavi, ali njihove suze neće biti naše suze. Ruke vlažne od želje nastavljaće da se spajaju pod bademima u cvatu, ali ista kiša latica ne prosipa se nikada dva puta na istu ljudsku sreću. Ah, osećam se kao čovek nošen poplavom, koji bi hteo da nađe bar delić suve zemlje da na njemu ostavi požutela pisma i lepeze izbledelih boja...

Iz priče Poslednja ljubav princa Žen-Šija

Pročitano 783 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Margaret Jursenar - Ista kiša latica ne prosipa se nikada dva puta na istu ljudsku sreću