Prva strofa pesme Oda moru počinje stihom “oko ostrva je more“. Pesnik se zatim pita koje je to more, i daje odgovor “ono uvek preliva“. Pri tome ovi stihovi daju ideju da se more odnosi na Boga, a ostrvo na čoveka. More je predstavljeno kao vrsta zaštitnika i davaoca koji su atributi Boga, a poslednji stihovi strofe “moje ime je more“ ukazuje da more ima autoritet i moć.

Druga strofa pesme pokazuje kontrast Božje ljubavi prema ljudima u slici mora koje udara kamenje, a zatim ga nežno poljubi. Reč udarac se odnosi na to kako Bog disciplinuje ljude i sugeriše nasilan tretman, ali onda slede poljupci. To znači da u svakom suđenju u životu, uvek postoji nagrada koju Bog ima za nas. Implicirajući Božju čistu ljubav prema ljudima pesnik naglašava broj sedam, koji se pojavljuje u Bibliji. On navodi sedam pasa, sedam tigrova i sedam mora.

Treća strofa daje celu ideju pesme Oda moru o sebičnosti ljudi kroz ličnosti ribara koji hvataju svoj izvor hrane, najverovatnije ribe iz mora. Iako more pruža ribe za ribare, oni zauzvrat ne rade ništa ili ne daju ništa, ali umesto toga traže više ribe iz mora. Oni zloupotrebljavaju sposobnosti mora da obezbedi hranu za njih i tretiraju ga kao njihovog neprijatelja. Poslednji stih “daj nam danas našu nasušnu ribu“ je sličan Očenašu, ali zamenjuje hleb za ribu, i još jednom naglašava pohlepu ribara.