U prvoj strofi pesme Kad budeš stara, pesnik slika svoju voljenu kao "staru, sedu i punu sna", dok drema pored vatre". On joj kaže: "Uzmi, čitaj i sanjaj kako si bila mlada." Dok čita ovu knjigu, ona doživljava slatko-gorke trenutke, jer će je podsetiti na mladost kada je bila lepa, a njene oči imale topli sjaj i duboke sene. Već u drugoj strofi pesnik govori o njenoj mladosti, kada su je okruživala iskrena i lažna osećanja ljubavnika. Ali nju je voleo samo pesnik, jer je voleo njenu dušu i mislio na nju i kada su njenu lepotu osenčile brige. U trećoj strofi stvara se suptilni kontrast između voljene, koja nakon što je odbacila pravu ljubav ostaje povučena u domu. Ljubav pesnika nestaje "preko visokih gora", i "kako se ka nebu vinu i sakri svoje lice u roju od zvezda". Ona će se pokajati zbog svoje ranije odluke, i u starosti će imati mudrost da uvidi šta je to prava duboka ljubav.