Pesma Boj na Salašu je jedna od najlepših epskih pesama iz ciklusa o oslobođenju Srbije. U ovoj pesmi opevana je pobeda ustaničke vojske i neustrašivost ustanika. Pred boj na Salašu sastaju se tri srpske vojvode, Kostić Janko, Čupić Stojan i vojvoda Vujica. Vojvoda Stojan Čupić im priča o svojoj stalnoj borbi sa Turcima. Budni stražar na Drini žuri Čupićevom dvoru da ga obavesti o opasnosti koja preti narodu, zatiče trojicu čuvenih komandanata u razgovoru, uz čašu vina i otvoreno im upućuje prekore. Vojvoda Čupić se sprema da krene u boj i poziva vojvode Vujicu i Janka. Iako se kod njih u prvi mah javljaju sumnja i kolebanje i oni kreću sa još dvesta ustanika. Oni znaju da idu u borbu protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja, ali su spremni na žrtvu i ne žele da posustanu. I kada Turci prolaze Salaškim poljem sa velikim plenom uzetim od izmučenog srpskog naroda, ustanici se služe lukavstvom kako bi se uvukli među Turke i stvorili pometnju. Odred srpskih konjanika se maskirao u tursku vojsku i dočekao Turke u Salaškom polju. Lukavstvo je uspelo i Turci su bili potpuno iznenađeni. Ustanici u herojskoj borbi pobeđuju Turke, a čuvenom Memed kapetanu poklanjaju život, kako bi pričao bosanskom veziru o borbi Srba.
Filip Višnjić je epsku pesmu Boj na Salašu stvarao u tradicionalnim okvirima narodne epike. Ali, ova pesma sadrži i epiku novog tipa. To je snažna ustanička, oslobodilačka, revolucionarna pesma, koja stoji na prelazu između narodne pesme i stvaralaštva Petra Petrovića Njegoša.
