HIGINS: - Trgovačka načela, Eliza. Kao (reprodukuje njen nekadašnji izgovor sa profesionalnom tačnošću) "Kupite ljubičice", zar ne?

LIZA: - Ne rugajte mi se. Podlo je rugati se meni.

HIGINS: - Ja se nikad u životu nisam rugao. Ruganje ne priliči ni ljudskom liku ni ljudskoj duši. Ja izražavam moj pravedni prezir prema komercijalizmu. Ja ne trgujem i neću da trgujem naklonistima. Vi ste me nazvali životinjom zato što niste mogli da kupite neko pravo na mene time što ste mi donosili papuče i tražili moje naočare. Bili ste budale; ja mislim da žena koja muškarcu donosi papuče predstavlja gnusan prizor; jesam li ja ikad doneo vaše papuče? Ja daleko više mislim o vama zato što ste mi ih tresnuli u lice. Ne vredi robovati meni i onda reći da ne marim za vas; ko mari za roba? Ako se vratite, vratite se radi dobrog drugarstva, jer ništa drugo nećete dobiti. Hiljadu puta imali ste vi od mene ono što sam ja imao od vas; i ako se usudite da moje delo, vojvotkinja Eliza, puzi kao cule, i donosi i odnosi papuče, tresnuću vrata u vaše budalasto lice.

LIZA: - Pa zašto ste onda radili sa mnom ako ne marite za mene?

HIGINS (srdačno): - Zašto, zato što je to moj posao.

LIZA: - Vi nikada niste pomislili kakvu ću ja muku otuda imati.

HIGINS: - Da li bi svet ikada bio stvoren da se njegov tvorac plašio muke? Stvarati život znači stvarati muku. Ima samo jedan put da se muka izbegne; a taj je ubijati. Primetili ste da strašljivci neprestano vrište i zahtevaju da se pogube stvorenja koja stvaraju muku.

Iz drame Pigmalion