Stiče se utisak da trudnice uopšte ne napuštaju stanove, da se skrivaju od tuđih pogleda, kao da je imati dete u Moskvi sramotno, anahrono, zabranjeno. Čudna stvar: bebe se u Moskvi ponegde još i mogu videti, guraju ih u zgodnim kolicima oko Novodevičjeg jezera, ali od trudnica nema ni traga. Ako se ipak desi da vidiš u prodavnici ili na bulevaru trudnu ženu, i nehotice bleneš u njen ispupčeni stomak: “Šta joj bi? Usudila se da ima dete!“ To vam dođe kao neki podvig. U sovjetskoj Moskvi trudnice su bile daleko češća pojava, trudnoća se nije baš propagirala ali je bila sastavni deo života. Posteri u ginekološkim savetovalištima su detaljno, sa onim osobitim sovjetskim insistiranjem na fiziologičnosti, raspredali o higijeni u gravidnosti, obraćajući se nadvremenim, kudravim, debelonogim ženama. Trudnoća se umnožavala, ne mareći za čudovični deficit pelena i dečje odeće. Dobro poranivši, svakodnevno sam se vozio tramvajem do specijalne prodavnice na Lenjingradskom prospektu, po hranu za svog jednogodišnjeg sina, gde bih odstajao u dugom redu za kefir. Predavao sam prazne i dobijao nazad pune flašice.

- Zatrudneti danas uglavnom znači zakačiti - smeje se Anja.

Iz priče Kakva mati, takva kći (zbirka priča De profundis)