Artnit

Petak, 22 Februar 2013 21:59

Pravi pesnici - to su probuđeni delovi naroda Istaknut

Svetozar Marković je dao letimičnu, ali poraznu kritiku poezije u XIX veku i ukazao na to šta je sadržaj poezije. "Život narodni, to je sadržina - realnost poezije. Kod naših pesnika nema sadržine (bar ne sadržine koja bi vredela za narod), jer oni ne znaju za život naroda, oni pevaju svoj život koji je često izopačen naopačkim pojmovima iz škole i rđavih knjiga."

Ulogu pesnika u društvu njegovog doba Svetozar Marković veoma slikovito objašnjava: "Naši pesnici živeći u naivnom uverenju da je pesnik neko više stvorenje, koje je stvoreno da ljubi i strada i da svoja stradanja priča zori, ruži i slavuju ili da ih davi - u vinu, načiniše od naših žurnala neki besmisleni, "komlimentirbuh", a često i poštu za svoje "libsbrife". U svim tim sočinjenijama, nema onoga što je glavno - nema istinskog života ljudskog. Naš društveni život zaudara truležom, a naši pesnici postojano sanjaju, mirišu ružu, gledaju zoru, slušaju slavuja, ili tuže nekom osobitom tugom, tugom sitog čoveka, koju je istinito karakterisao."

Svetozar Marković ne odbacuje estetiku u poeziji, već lažni estetizam koji je zatvarao omladini oči pred društvenom stvarnošću. On nije "zabranjivao" pesnicima da pevaju o ljubavi, ali je smatrao da je prošlo vreme kada pesnik "stvara"... "sve što mu dođe u ugrejanu glavu". Tražio je da pesnik kazuje ono što se tiče naroda, da razume potrebe koje se rađaju u životu i da ume da odgovori na pitanja koja zadaje život. Za Svetozara Markovića pesnik treba da je "pokrenuti deo naroda", da živi životom kojim narod živi, da izražava osećanja i težnje naroda. On je konkretno ukazao pesnicima na pojave i probleme narodnog života koje oni treba da vide i izraze u svojoj poeziji.

O pravim pesnicima Svetozar Marković veoma precizno govori: "One ličnosti u narodu koje su dublje i silnije osetile sve patnje što tište ceo narod i koje su kadre da iskažu ta osećanja u veštačkoj (umetničkoj) formi - to su pravi pesnici; to su probuđeni delovi naroda - to je narodna svest o sebi samom i svojim patnjama". Za Svetozara Markovića pesništvo koje se stvara po toj podudarnosti najintimnijega kod pesnika i opštenarodnoga, čovečanskoga, "takvo pesništvo ne samo da je "vino", što uzbuđuje živce i krepi snagu, kao što reče brat Aberdar... već, što je mnogo važnije, ta probuđena svest naroda postaje zrak svetlosti što osvetljava narodu put u njegovoj teškoj borbi". Kao takve pesnike Svetozar Marković pominje "one koji su pevali narodne pesme", a pored njih Njegoša. Na drugom mestu pominje Zmaja i Jakšića.

Pročitano 2556 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Pravi pesnici - to su probuđeni delovi naroda