U izvesnom smislu, ti nisi bila devojka o kojoj sam snevao i kojoj sam pisao stihove koji te sada tako očaravaju. Ona je možda bila (kako sam je u svojoj uobrazilji video) devojka od koje je kultura generacija pre nje stvorila zanimljivu, ozbiljnu lepoticu, ženu kojoj sam pisao pesme kao “Otmena gospa“ ili “Naslanjaš se na ljušturu noći“. Ali, tada sam uvideo da je lepota tvoje duše blještavija od lepote mojih stihova. Bilo je u tebi nečeg uzvišenijeg od svega što sam uneo u njih. I zato je ova knjiga stihova tebi posvećena. Ona sadrži želju moje mladosti, a ti si dušo, bila ispunjenje te želje.
Da li sam bio surov prema tebi? Za jednu surovost, barem, nisam ja kriv. Nisam uništio tu toplu, životnu ljubav tvoje plemenite duše. Pogledaj sada, najdraža, u dubine svoga srca i reci mi da živeći sa mnom nisi zapazila da ti srce stari i postaje tvrđe. Ne, sada si kadra da dublje i prefinjenije osećaš nego pre. Reci mi, mala moja Nora, da si lepo živela sa mnom i ja ću ti otvoreno reći sve što je život s tobom značio za mene.
Znaš li šta je biser, a šta opal? Moja duša je, dok si mi prilazila onih divnih letnjih večeri, bila lepa, ali bila je to ona bleda lepota bez strasti jednog bisera. Tvoja ljubav me je prožela i sada osećam da je moja duša nešto nalik na opal, to jest, puna čudnih, tajanstvenih nijansi i boja, tople svetlosti i hitrih senki i isprekidane muzike.
Iz knjige Pisma Nori
