Artnit

Subota, 23 April 2016 11:01

O svom slepilu Istaknut

Sonet O svom slepilu, koji je napisao 1655. godine Džon Milton, često smatran najvećim engleskim pesnikom posle Vilijama Šekspira, smatra se za najbolji sonet u kojima engleska poetska umetnost dostiže uzvišenu visinu. Džon Milton je oslepeo 1652. godine, kada je imao samo 44 godine. Ova pesma odražava njegov bol i očaj zbog gubitka vida, ali istovremeno i ukazuje da je njegova vera u Boga nepokolebljiva.

U sonetu O svom slepilu Džon Milton razmišlja o svojoj sudbini. On je veoma tužan zato što je oslepeo i shvata da mu “preostaje svet mraka i sene“. Ali, najviše ga boli što “svaki dar će smrt skriti“ uprkos, naporu da njegova duša i dalje služi Tvorcu. Njegova jedina nada je vera u milost, dobrotu i pravdu Božju. Pesnik se pita: “Zar nije svetlost od Boga nagrada?“. Ali, on ne gubi nadu ili plače kao običan čovek i hrabro podnosi patnju zbog gubitka vida. Zato mu strpljenje daje odgovor: “Bog ne treba drugo od ljudi: samo onaj ko najveći teret ponese, nazove se slugom.“

Sonet O svom slepilu rešava prastaro pitanje, problem da li Bog zahteva da mu čovek služi? Džon Milton koristi strpljenje da reši ovu zagonetku. Njegov odgovor je da su oni koji se pomire bespogovorno volji i želji Boga njegove najbolje sluge. On kaže: “Mnoštvo kopalja će preći vrh okeana, da stigne čoveka: a Bogu služi tek taj ko ih čeka.“ Istovremeno daje se božanska poruka svim nesrećnim ljudima u svetu, čovečanstvu u celini, koje ima neograničeno poverenje u Božju milost i velikodušnost.

Pročitano 683 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero O svom slepilu