Šamika je posebna priča u romanu Večiti mladoženja. On je bio mažen i voljen od sestara i od roditelja. Pošto je stalno bio u društvu sestara i drugih devojaka, razvijao je razneženost i "žensku" finoću, a gubio energičnost, muško držanje i ponašanje.
Porodica je Šamiki namenila školovanje i u njemu videla budućeg advokata. Studirao je prava u Košicama. Otac je u njega gledao kao u zenicu; davao mu je novca, više nego što je trebalo, koliko god on zatraži. Kao đak i student, materijalno bezbedan i uvek odevan po poslednjoj modi, oličavao je mladića koji ne zna za nevolje i prepreke. Išao je na igranke, razne balove, plesove i u pozorište, svirao flautu i gitaru, i lepo pevao. Bio je obuzet izgledom, odevanjem i imao je mnogo kaputa, pantalona, frakova. Njemu je bilo važno da ostavlja utisak, da ga svi traže i da se svima dopada.
Sa usvojenim tuđim "modernim" ukusima, Šamika je po povratku ostao tuđ svojoj sredini. Bio je elegantan, lep, mlad, bogat, igrač i kavaljer, udvarao se, ali nije mogao da se zaljubi. U njegovom liku iskazan je snobizam "evropske kulture", "manira", "vospitanija", kako bi Sterija rekao, koji se može razviti u malograđanskoj sredini. Iz Evrope je doneo samo onaj viši oblik malograđanstva, šlif, eleganciju, dekor odela i verbalizma, a u suštini je ostao isti, ali samo još više neiskren i prazan. Lik Šamike pokazuje i koliko malograđanska sredina nije bila sposobna da prihvati evropske sadržaje i uticaje.
Nakon nekoliko godina, Šamika odlučuje da se ne ženi. Nije našao idealnu ženu, ali je i dalje ostao kavaljer i džentlmen kao pre. Imovinu nije prodao, a celoj svojoj porodici podigao je lep spomenik. Ostao je večiti mladoženja, ali srećan i zadovoljan
Lik Šamike u romanu Večiti mladoženja, Jakov Ignjatović realistički i veoma živo oblikuje. O svom književnom postupku stvaranja likova Jakov Ignjatović kaže: "U delu sam crtao slike i karaktere onakvi kakvi se ti u životu pokazuju, realistički, kako jesu, a ne kako bi se htelo."
