Ep Smrt Smail-age Čengića zaista, kao da je sazdan, bar u formalnom pogledu, po strogim pravilima Aristotelove Poetike.

Prvo pevanje (Agovanje) predstavlja prolog drame u kome su date karakteristike glavnih ličnosti i smernice radnje. U svojoj kuli Smail-aga muči zarobljene Crnogorce. Ređaju se scene mučenja i ubijanja, koje su ovlaš skicirane, a ipak reljefne i snažne. Jednog dana aga ubija i grupu mladića, iako ga je starac Durak molio da ih poštedi. Gledajući tela ubijenih aga se divi svojoj moći, ali muči ga i to što su mladići pred njim poginuli bez straha, i on u nemoćnom besu naređuje da se ubije i Durak. Durakov sin Novica, agin vojnik je gledao ubistvo svog oca.

Drugo pevanje (Noćnik) izdvaja u gro-plan Novicu, koji žuri da se pridruži osvetnicima, svojim dotadašnjim neprijateljima u borbi protiv Smail-age, vođen željom da osveti oca. Na taj način Novica u jednoj zlokobnoj noći prevaljuje put između krajnosti dvaju suprotnih polova: svetlosti i tame. Ovaj elemenat poslužio je pesniku kao sredstvo za razgraničavanje ličnih od kolektivnih motiva.

Treće pevanje (Četa) uvodi na scenu društvenu zajednicu kao celinu. Četa je simbol, oruđe kolektivne osvete. Mala četa onih kojima je dosta aginih zlodela okuplja se u Cetinju i odlučuje da se sukobi sa njim. Na putu ih je stari sveštenik blagoslovio i upozorio da je njihov pohod velika i sveta stvar, jer brane svoju rodnu grudu i svoj narod.

Četvrto pevanje (Harač) je središnji sukob, koji je ujedno i vrhunac radnje i rasplet. U prvom planu je ponovo Smail-aga Čengić koji se sa svojim podanicima utaborio na Gackom polju i skuplja harač od naroda, a ljude koji ne mogu da plate odvodi kao zarobljenike. Za vreme jedne igre, svom je vojniku slučajno izbio oko, što je izazvalo podsmeh naroda. Ljut zbog toga odlučuje da se opusti uz večeru, ali u toku večere hrabra četa iznenada napada Turke. Pošto su bili zatečeni Turci ne pružaju jak otpor, a hajduk Mirko ubija zlog Smail-agu Čengića. Novica je dočekao osvetu, ali je i sam poginuo od ruke Turčina Hasana.

Peto pevanje (Kob) u stvari je epilog. To je simbolična slika prolaznosti sile na zemlji (teza epa), koja zrači verom u pravdu i pobedu dobra u životu. Kob je pesnikova poruka. Zli Smail-aga Čengić dočekao je svoju sudbinu. Godinama je nanosio zlo drugima, a sada je zlo došlo njemu. Svu njegovu sjajnu opremu uzeo je plahi Turčin koji je nije vredan i oprema više ne blista na njemu kao što je blistala na velikom ratniku, ali zlom čoveku, Smail-agi Čengiću.

Smrt Smail-age Čengića Ivana Mažuranića je prava scenska tvorevina, ali i poetska u najdubljem smislu te reči, potresna u svojoj lirskoj osnovi i snažna u epskom obliku. Likove odlikuje jaka individualnost i oni su postavljeni na kontrastnoj pozadini. Remek-delo Smrt Smail-age Čengića je životno i vanvremensko.