Artnit

Četvrtak, 04 Februar 2016 12:03

Pismo majci Istaknut

Godine 1924, skoro pred kraj života, nakon osam godina razdvojenosti, Sergej Jesenjin je odlučio da poseti svoje rodno selo Konstantinovo. Ali, zbog pijanke nije otputovao, iako je znao da ga njegova majka čeka. Ujutru je napisao tužnu prodorno pokajničku pesmu Pismo majci, koja se danas smatra za jednu od najlepših pesama posvećenih majci u celokupnoj svetskoj književnosti. Pesma je svojevrsna ispovest izgubljenog sina, puna nežnosti i kajanja. Kroz ovu pesmu se može lako pratiti ceo put života pesnika, njegovi usponi i padovi, duševni bol i snovi.

Sergej Jesenjin na početku pesme Pismo majci postavlja retoričko pitanje “Jesi l živa, staričice moja“, koje ne zahteva odgovor. Zatim pozdravlja majku i želi joj da nad njenom kolibom i dalje sja čudna svetlost, čime naglašava atmosferu pravog ruskog sela, izvesnu atmosferu udobnosti i originalnosti.

Pesnik zna da mu je majka zabrinuta, najverovatnije zbog glasina o njegovim pijanstvima i tučama. On želi da uveri majku, ali kroz utešne reči prožete gorčinom razočarenja, proizašlog iz upropašćenog života. Tvrdeći da je njegova duša ostala ista, “i sada sam nežan, i srce mi živi samo snom“, naglašava da želi da se što pre vrati u svoj dom. Pokušavajući da uteši majku, obećava da će da se vrati “kad u našem vrtu rašire se grane pune cveta.“

Pesnik traži od majke da ne pokušava da oživi odsanjane snove i vrati ga u radost života, jer u sebi oseća samo čemer i zamor. Njenu sliku ovde stavlja čak i iznad Boga, iznad religije i udobnosti. On ne želi da ga uči da moli, jer je samo ona jedina njegova uteha i “svetlo što mi sija istim žarom“.

Poslednja strofa pesme Pismo majci daje istu sliku majke, kao na početku pesme “u trošnom starinskom kaputu“ u potrazi za svojim sinom. U njoj se ograničava intenzitet emocija, i pesnik daje iskreni zahtev svojoj majci: “Umiri se! Nemoj da te često viđaju onako zabrinutu.“

Pročitano 3689 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Pismo majci