- Džan! To označava dušu ili život. Narod nije imao ništa osim duše i života koje su mu dale žene-majke zato što su ga one rodile.

Sekretar se namrštio kao da je ožalošćen.

- Znači, sve njegovo imanje je samo srce u grudima, i to kad kuca...

- Samo srce - saglasio se Čagatajev - samo život: izvan tela mu ništa ne pripada. Ali ni život nije bio njegov, on mu se samo pričinjavao.

Majka ti je govorila šta je Džan?

- Govorila je. Begunci i siročad odasvud, i stari iznemogli robovi koje su oterali. Zatim žene koje su prevarile muževe, dolazile su iz straha, dolazile su zauvek devojke koje su zavolele one koji su iznenada umrli, a nisu htele druge za muževe. Još su tamo živeli ljudi, koji nisu znali boga, ismevači sveta, prestupnici... Ali ne sećam se svih, bio sam dečak.

- Sad putuj tamo. Nađi izgubljeni narod. Sarikamiška uvala je pusta.

- Idem - saglasi se Čagatajev. - Šta tamo da gradim? Socijalizam?

- A šta više? - reče sekretar. - Tvoj narod je već bio u paklu, nek poživi u raju, a mi ćemo mu pomoći svom snagom. Bićeš naš opunomoćenik. Poslali su tamo nekog iz oblasti, ali teško da će nešto uraditi: čini se, nije naš čovek...

Džan: duša koja traži sreću (po turkmenskom verovanju)

Iz romana Džan