Kao dete igrala sam radost stvari koje rastu. Kao šiparica igrala sam sa radošću koja je prerastala u razumevanje, u prvo uviđanje tragičnih, skrivenih tokova, upoznavanje nemilosrdne brutalnosti i slamanja životnog napretka. Kad mi je bilo šesnaest godina igrala sam pred publikom, ali bez muzike. Na kraju igre, neko je kriknuo: "Pa to je 'Smrt i Devica'!". I otada se ta igra zove "Smrt i Devica". Ali, to u stvari nije bilo ono što sam ja htela. Ja sam se, naime, trudila da izrazim svoje prvo saznanje o prikrivenoj tragediji u svakoj na izgled, vedroj manifestaciji. Po mom mišljenju ta je igra morala dobiti ime: "Život i Devica".
Kasnije sam igrala svoju borbu sa tim istim životom, što ga je publika nazvala smrću, i svoj način otimanja prolaznih radosti iz njegovih ruku.
Iz biografije Moj život
