Alkoholizam je zlo. Ali, od toga zla žive: proizvođači, posrednici, prodavci... Zatim: lekari, bolnice, industrija lekova, novine. Od jednog alkoholičara živi četvoro zdravih i treznih.
Ako bude pronađen lek protiv smrti, na njega neće pristati oni koji žive od smrti.
Tako će uskoro biti i sa pornografijom. Nećemo joj se moći suprostavljati, sada iz novih, opravdanijih, socijalnih razloga: već danas i kod nas od pornografije živi nekoliko hiljada porodica. Modela, fotografa, grafičkih radnika, prodavaca i urednika.
Ti paradoksi ekologije jesu društveni kontekst odgovora na vaše pitanje.
Svlačenje na sceni je, pre svega, traganje za novim lekom protiv dosade, sve teže bolesti naše civilizacije. Deterdženska psihologija stigla je i u pozorište... Dođite da vidite ono što još nikad niste videli!... Predstava sa oksilanom!... Biće vam manje dosadno nego na "Hamletu"!
Danas se svlače, dok i to ne dosadi. Sutra će se ubijati. To će, takođe, biti šoking, za izvesno vreme.
Boreći se protiv jednog zla, čovek je stvorio novo zlo. I nije uvek umeo da izabere manje.
I ponovo smo pred osnovnim pitanjem: da li čovek može da menja sebe i svet, svesno i prema nekom cilju?
Ne znam. Znam da je sve više ljudi koji svoje ponašanje objašnjavaju i pravdaju ponašanjem drugih. I sve je više opravdanja za sve - jer "živimo u takvom vremenu".
Malo je onih koji ne pristaju da žive u tuđem vremenu. Malo ih je, jer je to sve teže.
Iz knjige Na ostrvu pisaćeg stola
