U prvoj redakciji Pokondirene tikve, nastaloj 1830. godine, odmah posle Laže i paralaže, lik Svetozara Ružičića je bio drugačiji, ali se Sterija, držeći komediju sedam godina u fioci, kako sam kaže, nije mogao iz izvesnih obzira odlučiti da lik Ružičića ostane onakav kako ga je prvobitno zamislio. Postoje razne pretpostavke kako je izgledao prvobitno lik Ružičića, ali se ne zna da li je neka od njih tačna.
Svetozar Ružičić je groteskni lik, smešno naduvan i uobražen. Njegova pojava ima za cilj upravo "za opseniti prostotu", i donosi dvostruku sramotu Femi. Najpre zato što mu se njena kćer Evica nimalo ne dopada, iako je lakom na novac, a onda zato što kao znak Femine ljubavi zalaže burmuticu i sat ne bi li dobio deset forinti. Kao i Fema, kad upotrebljava strane reči, i on govori nerazumljivim "slavenoserbskim" jezikom da bi pokazao svoju duhovnu nadmoćnost i učenost. Njegov govor, pored slavenoserbskog rečnika, je pun termina srpske pseudoklasičarske poezije; tu je Parnas, Apolon, Venus, Afrodita, Kupidon, Junona, Leda, Helena (trojanska), Hekuba; tu su gracije i niz drugih mitoloških bića koja su kod pesnika tog vremena bili "poetski" motivi ili bar poetski rekviziti, sredstvo izraza nestvarne, nedoživljene i od života udaljene poezije toga vremena.
Jovan Sterija Popović lik Svetozara Ružićića, na početku komedije slika kao predstavnika jednog dela tadašnje srpske vojvođanske inteligencije, i to onog konzervativnijeg. Pri kraju komedije Sterija otkriva da je, u stvari, reč o trgovačkom kalfi "što je služio u dućanu kod Jelkića i štetu učinio". Oštrica kritike i satire menja pravac: umesto komediografske interpretacije jedne društvene pojave intelektualnog karaktera, pisac okreće lik ka njegovoj moralnoj strani. Naglašava se da je lik Ružićića varalički i hohštaplerski.
Lik Svetozara Ružićića iz komedije Pokondirena tikva Jovana Sterije Popovića je u izvesnom smislu i u izvesnoj meri samo jedna reljefnija i bogatija varijacija Alekse iz Laže i paralaže. Ovaj lik je kao i lik Feme stalni deo pozorišne scene i iznova osvaja svojom karakterizacijom i univerzalnošću, kao i komikom.
