Pesma počinje stihom Mesečina, a meseca nema, čime se opisuje ponoćni pejzaž i ukazuje na nešto tamno, iracionalno. Pesnikova draga je prisutna i prikazana apstraktno. Dok ona spava, sanja zeleni venac koji asocira na buđenje prirode u proleće, na mladost i lepotu, ali se povezuje i sa svadbenim običajima. Njena lepota je zasenila ceo pejzaž i unela u njega svetlost. Od njenog blagog osmeha u snu čitava ponoć se zasijala.
Četvrtak, 10 Decembar 2015 12:39
Mesečina Jovana Jovanovića Zmaja Istaknut
Francisko Goja - San
Kratka lirska pesma Đulić VII iz zbirke Đulići Jovana Jovanovića Zmaja, poznata po nazivu Mesečina ili Mesečina, a meseca nema ima samo jednu strofu od četiri stiha. Ispevana je u desetercu i podseća na narodnu poeziju. U njoj je naslikana draga kao neponovljiva i idealna, koja svojom lepotom zasenjuje i prirodu.
Objavljeno u
Pero
Tagovano
Najnovije:
- Džek London - Nastavljati vrstu zadatak je života, a zakon mu je smrt
- Samjuel Beket - I čovek je tu, negde, grdni kamen-stamen svih vremena i svih vladavina
- Sadek Hedajat - Nikada nisam bio u stanju da se prilagodim svetu u kome sam živeo
- Lajoš Zilahi - Zar ovako moram propadati ovde u tuđini?
- Marina Cvetajeva - Borisu Pasternaku
