Pesma počinje stihom Mesečina, a meseca nema, čime se opisuje ponoćni pejzaž i ukazuje na nešto tamno, iracionalno. Pesnikova draga je prisutna i prikazana apstraktno. Dok ona spava, sanja zeleni venac koji asocira na buđenje prirode u proleće, na mladost i lepotu, ali se povezuje i sa svadbenim običajima. Njena lepota je zasenila ceo pejzaž i unela u njega svetlost. Od njenog blagog osmeha u snu čitava ponoć se zasijala.
Četvrtak, 10 Decembar 2015 12:39
Mesečina Jovana Jovanovića Zmaja Istaknut
Francisko Goja - San
Kratka lirska pesma Đulić VII iz zbirke Đulići Jovana Jovanovića Zmaja, poznata po nazivu Mesečina ili Mesečina, a meseca nema ima samo jednu strofu od četiri stiha. Ispevana je u desetercu i podseća na narodnu poeziju. U njoj je naslikana draga kao neponovljiva i idealna, koja svojom lepotom zasenjuje i prirodu.
Objavljeno u
Pero
Tagovano
Najnovije:
- Ežen Jonesko - Dole političari!
- Pol Serizije - Berba jabuka
- Džon Golsvordi - Za ljudski stvor sa smislom za lepotu ne postoji vrt kakav on želi, ni “Jabuka, raspevana i zlatna“
- Rajner Marija Rilke - Ja saznajem svakodnevno, saznajem u bolu kome sam zahvalan: strpljenje je sve!
- Emil Zola - Kako živeti kada svakog časa sve puca pod nogama?
