Artnit

Četvrtak, 07 Februar 2013 22:46

Na Drini ćuprija Istaknut

Most je razvojna linija umetničkog stvaralaštva Ive Andrića. Ivo Andrić je kao kičmu romana Na Drini ćuprija provukao vitku liniju mosta. Na njemu i oko njega teku vekovi, život se stalno obnavlja i ljudske sudbine se neprekidno troše i osipaju. Most povezuje sve detalje ovog romana i daje svemu složeno i simboličko značenje.

Most je simbol trajanja. Svojim trajanjem, postojanošću, lepotom i snagom on se suprotstavlja svemu što je prolazno. On je jači od svega što vreme može da donese i ljudi smisle i učine. On vidi tursku strahovladu, pohode, očekuje nove gospodare, austrougarsku i srpsku vojsku. I opet je nepromenjen, večan i neuništiv. Poplave, bolesti, ratovi, bune i nasilja prolaze mimo njega. Na njega ne ostavljaju vidljiv trag ni promene koje iz korena menjaju drevne navike ljudi i ljudske odnose. Kao prašinu stresa sa sebe sve tragove koje su na njega ostavljale prolazne ljudske čudi i potrebe. Smisao i suština njegovog postojanja je u njegovoj stalnosti.

Most je i simbol života. Njegovo postojanje govori da je život neshvatljivo čudo. Život se neprekidno troši i osipa, ali traje kao i most. Talasi vekovima nose pored mosta ljudske sudbine. Na njemu se prelamaju i ukrštaju sudbine ljudi raznih vera i epoha. Kroz njihove sudbine se kazuje odnos prema ljudima, smisao zla, smisao dobra, smisao prolaznosti i promena. Život na mostu se uvek obnavlja i traje. Smenjuju se naraštaji, život traje i prkosi poplavama, boleštinama, progonima i ratovima.

Most je simbol koji se duboko utiskuje i u dubinu kolektivnog subjekta. Kolektivni život kasabe proizlazi iz neposrednog ili posrednog odnosa između ljudi i mosta. On simbolično uokviruje večito ponavljanje istorijskih situacija. Tu su progoni pobednika i prkos progonjenih. Na mostu plamsaju, tinjaju i gase se iluzije naraštaja. Priče i legende koje se vezuju za most i njegovo građenje, mladi naraštaji znaju oduvek onako kako se molitve znaju. Most simbolično uokviruje večito ponavljanje individualnih sudbina i njegovih akcija, to pokazuje prva scena na mostu čiji su učesnici tri predstavnika tri generacije. Ograda mosta je uska, a posle je veliki ponor prostora i vode. Preko njega prelaze Murat, Salko Ćorkan i Nikola Pecikoza, sa kojima su u kasabi često terali šalu.

Most je i simbol velikih i dobrih dela koja ostaju večna, ne stare i ne menjaju se. Ona ne dele sudbinu prolaznih stvari ovoga sveta. Ona dokazuju da čovek nije uzalud živeo i postojao.

Most u romanu Na Drini ćuprija Ive Andrića isijava složeno simboličko značenje. Svojom simbolikom on postaje spona između današnjeg i prošlog čoveka, između prošlosti i budućnosti.

Pročitano 26816 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Na Drini ćuprija