Pesma Putnik na uranku, iskazana u trećem licu je nalik na malu priču, koja sadrži elemente rudimentarne fabule. U njenoj osnovi je radnja koja se zbiva u prirodi, kroz koju prolazi putnik.
Na početku pesme Putnik na uranku naslikana je priroda pred buđenje. "Tama dolom, tama gorom" i samo voda koja žubori unosi zvuk i kretanje u prirodu. Približava se dan, koji najavljuju petlovi i putnik koji stiže. "Sunce granu, Svetli s' gora i dolina", a u putniku se budi radost, koja se iskazuje u neposrednoj ekspresiji. Obasjan suncem na izlasku putnik radosno pozdravlja svet što se otkriva u njegovom zadivljenom pogledu. On klikće od miline i pozdravlja sunce, nebo, pesme, ptice, livadu, travu, stado, cveće, vetar, izvor. I na kraju pesme pozdravlja i devojku, koja je za njega divna. U poslednjim stihovima kojima je poziva: "Odi amo, od' na grudi, Da t' poljubi braca usta", nagoveštena je ljubavna čežnja i čulna ljubav.
Pesma Putnik na uranku je jednostavna, vedra, puna života. Izražena je intenzivnim lirskim akcentima, a satkana od sugestivnih i opojnih zvukova, čistih glasova i boja i zvučnih uzleta.
