Đulić XVII, lirska pesma Kaži mi kaži ispevana je u kratkom stihu koji daje dinamiku i vedrinu. Jovan Jovanović Zmaj se u prvom stihu obraća dragoj i traži da mu pomogne pri izboru njenog imena. On nabraja imena diko, snago, lane, moje blago, dušo, moje drago, a zatim dodaje da su to sve mila "imena i lepa, kojima Srbin svome zlatu tepa". Ali, kod pesnika postoji ogromna želja da za svoju ljubav pronađe ime koje je lepše, milije, slađe, dičnije. I zato on kaže da bi proveo čitav vek u traženju imena "što još ne ču svet", čime želi da naglasi svoju neizmernu ljubav.

Ushićenje i želja pesnika za traženjem imena za svoj "rumeni cvet" u Đuliću XVII iskazani su dinamičnim ritmom, jednostavnim jezikom. Njegova draga je predstavljena kao cvet, simbol lepote u prirodi.