Odštampajte ovu stranicu
Petak, 31 Juli 2015 11:10

Aleksandar Solženjicin - Od jednog izbora sećanja malakšeš Istaknut

Isak Levitan - Na reci Moskva Isak Levitan - Na reci Moskva

Smatra se da je u sedamdesetim godinama sasvim umesno i pristojno pisati memoare. A evo, desilo se i sedam godina ranije.

U tišini i besposlenosti - šta čovek da radi? Godina za godinom - iznuđena i mučna dokolica.

Prestali su da mu telefoniraju, još ranije i da ga posećuju. Mir - zaćutao je i povukao se. Tako možda neće preživeti ni godinu.

Uostalom, ako se uzme u obzir razlog, nemoguće je ne napisati. Za istoriju - neka bude. Već su se mnogi bacili na pisanje. I čak objavili.

Sada žure da prigrabe sebi slavu. A neuspehe da svale na druge.

Nečasno.

Ti tekstovi, odakle su samo izvučeni! Od jednog izbora sećanja malakšeš. Kakve promašaje sam dopustio - srce me i sada boli. Ali - čemu ponos.

Da, još treba dobro izvagati: čega se uopšte ne treba sećati. A čega treba, ali i kako. Možeš tako da napišeš da odmah izgoriš, da izgubiš i poslednje zrnce mira. I onu čudesnu daču na obali reke Moskve.

Kakav je pogled odatle! S visoke obale, i dalje - lepotice jele, izletnički stolovi, leti ih ima i po dvesta. Sa svih strana strmo, peščana staza posuta iglicama. I mirni tok plave reke. Ona je ovde čista posle rubljovskog vodovoda i rezervoara. I ako začuješ čamac - znaš da je to neko od tvojih ili sused. Niko tu nije lovokradica, niko se tu ne ponaša mangupski.

Iz pripovetke Na kraju

Pročitano 2178 puta
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci