Artnit

Petak, 31 Juli 2015 11:10

Aleksandar Solženjicin - Od jednog izbora sećanja malakšeš Istaknut

Isak Levitan - Na reci Moskva Isak Levitan - Na reci Moskva

Smatra se da je u sedamdesetim godinama sasvim umesno i pristojno pisati memoare. A evo, desilo se i sedam godina ranije.

U tišini i besposlenosti - šta čovek da radi? Godina za godinom - iznuđena i mučna dokolica.

Prestali su da mu telefoniraju, još ranije i da ga posećuju. Mir - zaćutao je i povukao se. Tako možda neće preživeti ni godinu.

Uostalom, ako se uzme u obzir razlog, nemoguće je ne napisati. Za istoriju - neka bude. Već su se mnogi bacili na pisanje. I čak objavili.

Sada žure da prigrabe sebi slavu. A neuspehe da svale na druge.

Nečasno.

Ti tekstovi, odakle su samo izvučeni! Od jednog izbora sećanja malakšeš. Kakve promašaje sam dopustio - srce me i sada boli. Ali - čemu ponos.

Da, još treba dobro izvagati: čega se uopšte ne treba sećati. A čega treba, ali i kako. Možeš tako da napišeš da odmah izgoriš, da izgubiš i poslednje zrnce mira. I onu čudesnu daču na obali reke Moskve.

Kakav je pogled odatle! S visoke obale, i dalje - lepotice jele, izletnički stolovi, leti ih ima i po dvesta. Sa svih strana strmo, peščana staza posuta iglicama. I mirni tok plave reke. Ona je ovde čista posle rubljovskog vodovoda i rezervoara. I ako začuješ čamac - znaš da je to neko od tvojih ili sused. Niko tu nije lovokradica, niko se tu ne ponaša mangupski.

Iz pripovetke Na kraju

Pročitano 1830 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Aleksandar Solženjicin - Od jednog izbora sećanja malakšeš