Tema pesme Lutao sam usamljen kao oblak je imaginativna vizija pesnika, koja se pojavljuje ispred njegovog unutrašnjeg oka. Ova živa vizija je bekstvo od melanholičnog raspoloženja i samoće, koje ispunjava njegovo srce radošću.
Početak pesme Lutao sam usamljen kao oblak je i početak vizije, koji delom ponavlja naslov pesme "Lutao sam usamljen kao oblak što plovi iznad dolina i brda". Dok luta pesnik spazi "mnoštvo žuto, obilje zlatnih narcisa", uz obalu jezera, sakrivene pod stabla drveća. Oni su "ko zvezde pune sjaja" i podsećaju pesnika na Mlečni put, "u nizu kojem nema kraja", ali unose i vedrinu svojim plesom. Svojim razdraganim plesom narcisi prevazilaze i talase jezera koji plešu. Ali, pesnik u ovom trenutku ne ceni potpuno srećan prizor pred sobom. I kasnije dok leži setan narcisi ga ozare u samoći. Ovaj imaginarni prikaz narcisa povezuje se sa osećanjima pesnika i on u poslednjim stihovima kaže: "Tada mi se srce puni zadovoljstvom i pleše sa narcisima."
Pesma Lutao sam usamljen kao oblak je prvi put objavljena 1807. godine, kada je imala tri strofe. Menjana je nekoliko puta, a konačna verzija, objavljena 1815. godine je jednostavno revizija originala i ima četiri strofe. Novi stihovi i reči možda odražavaju promene u načinu života Vilijama Vordsvorta i gde je sebe video u društvenoj hijerarhiji.
