Jozef K. je uhapšen, ali misli da to ne treba da ga spreči da menja uobičajen način života. Protiv njega je pokrenut proces i on će biti pozvan na saslušanje. On se nada da će ipak sve krenuti svojim starim tokom, i želi da nastavi tamo gde je prekinuto. Ali, zapravo tada počinje njegovo sizifovsko traganje za nepoznatom, neshvatljivom krivicom.
Posle nedelju dana Jozefa K. obaveštavaju da će se o njegovoj stvari održavati isleđenje svake nedelje, pa i češće. Pozivaju ga da dođe u nedelju, a on zbog toga mora da odbije poziv zamenika direktora da nedelju provede sa njim na jedrenju. Sud u koji ide nalazi se u predgrađu u jednoj staroj zgradi gde žive siromašni ljudi. U sobi gde se održava isleđenje uvodi ga mlada žena sudskog poslužitelja koja pere veš u susednoj sobi. U Jozefu K. dolazi do trenutnog, ali potpunog preobražaja ličnosti. On se nadmoćno i duhovito poigrava sa islednim sudijom, izlaže ga upitačnom podsmehu i poniženju. Isledni sudija na takvo ponašanje ostaje nem. Jozef K. izrasta pred nama u sasvim dotle nepoznatu ličnost potpuno razbijajući svoju rutinsku masku. On pokazuje snagu volje, duhovitost, intelektualnu nadmoćnost. On postaje borac za pravo i dostojanstvo svih onih koje je sudska praksa i birokratija ponizila i lišila slobode. Iznosi optužbe protiv mračne sudske organizacije koja radi o glavi nevinih ljudi, gomili plaćenika. Njegove reči i odlazak posle završenog izlaganja su bile ispraćene opštom tišinom i potpunom zapanjenošću prisutnih. Kada mu isledni sudija skrene pažnju da nije iskoristio prednost koju uhapšenom pruža saslušanje Jozef K. se nasmejao sa vrata i doviknuo: "Vi hulje jedne - poklanjam vam sva saslušanja."
Iako sledeće nedelje nije pozvan na saslušanje Jozef K. dolazi u istu kuću, u isto vreme. Tu zatiče samo ženu sudskog poslužitelja. On ne prihvata izazov činovničke gospode i njihove pokušaje da ga nateraju na podmićivanje, iako se time izlaže neprijatnostima. Ali, on se i dalje ponaša potcenjivački prema svemu onome što se u sudu dešava i misli. Za njega sloboda ličnosti predstavlja vrhovni kriterijum. Kada mu žena sudskog poslužitelja prizna da ne želi da bude slobodna, jer bi to značilo njenu propast, on je prezrivo odbacuje. On prezire kukavna i bedna stvorenja koja se odriču svoje slobode i prihvataju da budu običan predmet u rukama nasilnika. Takav prizor strahopoštovanja pred sudom i spremnost na krajnje ponižavajuću servilnost izaziva u Jozefu K. otpor i gađenje.
U sledećim poglavljima romana dešava se preokret u Jozefu K. Iz njegove glave i usta iščeznuće nepomirljivo buntovništvo i uvredljive izjave o sudu, i on će se svom snagom baciti na pronalaženje posrednika i prijatelja suda koji bi se kod suda zauzeli za njegovu stvar i uticali na povoljno rešenje. On pokušava da traži pomoć od gospođice Birstner, ali umesto nje na sastanak dolazi njena prijateljica nastavnica francuskog jezika, Nemica Montag. Njegov ujak Karl, mali seoski posednik pokušava da mu pomogne i nalazi mu advokata Hulda, svog školskog druga. Preko Leni, devojke koja služi kod njegovog advokata Jozef K. pokušava da dođe do informacija o svom procesu, i zato ulazi u ljubavnu vezu sa njom. Preko fabrikanta, poslovnog klijenta upoznaje se i sa slikarem Titorelijem koji slika sudije, i preko njega pokušava da se informiše o procesu. Titoreli mu kaže da potpuno oslobođenje nije moguće, ali da će se on svakako zauzeti za njega. I trgovac Blok koga upoznaje kod svog advokata, kada želi da mu otkaže, jer nije zadovoljan njegovim radom, daje mu neke podatke o radu suda, pošto se i protiv njega vodi proces već pet godina.
Gotovo sve što Jozef K. doznaje o sudu počevši već od odigranog incidenta sa studentom zbog žene sudskog poslužitelja, imaće samo jednu svrhu da slomi njegov otpor, i da ga privoli da pristane na proces i povinuje se pravilima suda. Saznanje o procesu Jozef K. nosi u sebi, on ga okružuje sa svih strana. Proces teče bez prekida, a on uzalud pokušava da pribavi protiv dokaze. On traži pravičan postupak i uvid u optužnicu. Ali, sve je odlučeno pre no što je započeto. Proces je pokrenut na zahtev nepoznatog, iz nepoznatih razloga.
Da proces već teče i prubližava se svom kraju saopštava mu u katedrali tamnički kapelan. Proces se završava pogubljenjem Jozefa K. na njegov trideset prvi rođendan. Godinu dana posle otpočinjanja procesa po njega dolaze dva gospodina u redengotu sa cilindrom na glavi. Izgledali su kao stari, beznačajni glumci. Oni vode Jozefa K. kroz noćnu tamu u kamenolom, gde će se izvršiti pogubljenje. Jozef K. izvršenje smrtne kazne prima pasivno, bez trunke otpora, ali sa dubokim teško shvatljivim stidom.
Jozef K. iz romana Proces Franca Kafke je metafora za otuđenog čoveka koji živi u sistemu u kojem čovek ne predstavlja nikakvu vrednost. U takvom sistemu koji stvara sistem terora vlasti čovek postaje marioneta društvenih sila koje ne može da dokuči.
