Pesma Pesnik i mesec se sastoji iz šest strofa sa različitim brojem stihova, pa se zbog toga njihov ritam menja. Dva usamljena bića, "dva nežna brata", pesnik i mesec "sretnu se negde na brežuljku" u poznoj letnjoj večeri. Njihov susret je naslikan u lepoti slika sveta koji ih okružuje. Kada padne veče i "noć zanjiše zvezdanu ljuljku" mesec počinje da sija i obasjava sve okolo, pa i brežuljak. Opčinjen prizorima u noći pesnik gleda u mesec, u nebo sa zvezdama i obasjani brežuljak.
Dobrica Erić slika noć, kada se svet u kasnoj letnjoj večeri uvećava. Noć postaje čarobna, kada svici počinju da svetle u mraku, a popci svojim zvucima presecaju tišinu. Umornim čobanima koji nose "pune torbice zvezda i cvetova" javljaju se "plavi leptiri snova". Bude se usnule travke, treperi cveće i poput zaljubljenih princeza uzdišu breze. Zanesen lepotom noći i očaran lepotom sveta pesnik bere bulku iz trave, dok mesec uzima zvezdu s prvim zracima. Dodir bulke i zvezde je nežan poput ova dva usamljena bića. Kao sa dva pehara "tada se kucnu i nazdrave polju i reci i šumarcima". Usamljeni, u letnjoj čarobnoj noći, pesnik i mesec dele dubinu svoje usamljenosti među voćem i recituju svoju samoću jedan drugom.
