Artnit

Subota, 28 Februar 2015 12:29

Most Mirabo Istaknut

U središtu lirike francuskog pesnika Gijoma Apolinera su Pariz i žena. Poznata pesma Most Mirabo je potresan zapis kraja njegove duge ljubavne veze sa jednom od najvećih evropskih slikarki XX veka, Marijom Loransen. Za ovu pesmu je sam Apoliner napisao da je tužna pesma duge prekinute veze. Pesma je napisana 1912. godine i svrstana u njegovu najpoznatiju zbirku Alkoholi, koju je objavio 1913. godine.

Pesmu Most Mirabo prožimaju razmišljanja o izgubljenoj ljubavi. Svojim gorkim ukusom izražava samu suštinu i poimanje ljubavi. U njoj su dominantne tri teme: čovek, ljubav i vreme.

U pesmi Most Mirabo simbolično se spajaju teme prolaznosti vremena i kraja ljubavi sa tokom reke Sene. Most Mirabo ispod koga stalno protiče reka Sena je prostorni i nepomični elemenat, simbol spajanja dve obale i uspostavljanja veza među ljudima, ali uvek u sprezi sa vremenom. Reka Sena je simbol prolaznosti, i u pesniku budi sećanje na prošlu ljubav iza koje je ostao bol. Sa vodom i vremenom sve odlazi, i na mostu ostaje samo usamljeni pesnik, dok njegova ljubav postaje samo uspomena.

Kratkim stihovima, refrenom koji se ponavlja pesma Most Mirabo govori o klasičnim temama, fatalnosti proticanja vremena i ljubavnom bolu. U refrenu "Nek sat izbija i noć krene sve nose dani osim mene", koji se ponavlja četiri puta, nakon svake strofe u pesmi, Gijom Apoliner naglašava vreme i prolaznost svega. Refren slikovito prenosi nezaustavljiv protok događaja, koji prolaze pored čoveka, fiksiranog svojom nesrećom. Iz pesme je izbačena interpunkcija i tako su se povezali misao i sećanje, prolaznost ljubavi, prostor i vreme, predmet i život, i proticanje vode koja simboliše vreme i nepovrat.

Pročitano 10423 puta Poslednji put izmenjeno Subota, 07 Mart 2015 12:17

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Most Mirabo