Satirična vizija stvarnosti data je u nepoznatoj zemlji. Narod u nekom siromašnom kraju odlučuje da potraži bolju zemlju i bolji život. Za vođu bira starca koji se slučajno obreo u njihovom kraju. Narod veruje da bi on znao pravi put do nove, bogatije zemlje. Zato što ćuti narod veruje da je mudar i da poznaje svet. Na molbe naroda da ih vodi starac ćutke odobrava i za njim kreću ljudi i njihove porodice. Vođa ih ne vodi pravim putem, već svuda gde je teže kroz jaruge, trnje i provalije. Na tom putu neki ljudi propadaju i umiru, neki ljudi počinju da sumnjaju i vraćaju se. Ali, narod uprkos svemu slepo veruje da će ih vođa dovesti do cilja. I na kraju sa vođom ostaje samo troje ljudi. Oni stižu do kamenog bespuća. Tu shvataju da ih je vodio starac koji je slep od rođenja. Kraj puta je oslikan sumornim poznojesenjim pejzažem koji odražava bezizlaznu situaciju u kojoj su se našle preživele žrtve vođe. Iza opisa sumornog pejzaža slede završne rečenice: "Ona se trojica zagledaše u smrtnom strahu. - Kuda ćemo sad? - procedi jedan grobnim glasom. - Ne znamo!". Ovim rečenicama podvlači se još jednom potpuna pometenost naroda da sam nađe svoj pravi put u život.
Radoje Domanović je u satiri Vođa ukazao na duhovno slepilo naroda koji ide za vođom i ne vidi svoju propast. Narod bira vođu prema sebi i slušajući i uvažavajući svog slepog vođu ide u sunovrat. Za stvaranje kulta vođe pisac ne okrivljuje vođu već narod.
Tema satire Vođa je univerzalna i nije vezana samo za konkretne prilike i društvene pojave u Srbiji u kojoj je živeo Radoje Domanović. Vođa nosi u sebi univerzalne istine, sadrži događaje i ponašanje koji su uvek mogući u svim vremenima. Zato je i Radoje Domanović uvek zanimljiv i aktuelan pisac satira.
