Artnit

Nedelja, 01 Februar 2015 12:25

Fjodor Mihailovič Dostojevski - Da l' da odgurnemo celu tu razumnost nogom u prašinu? Istaknut

Ja se, na primer, ne bih ništa začudio ako bi odjednom, onako iznebuha, iskrsnuo usred tog budućeg blagorazumija neki džentlmen s neblagorodnom, ili, bolje reći, nazadnjačkom i podsmeljivom fizionomijom, i, rukama na kukovima, uzeo da govori nama svima: "Šta velite, gospodo, da l' da odgurnemo celu tu razumnost nogom u prašinu, i to stoga, da bi svi ti logaritmi otišli do đavola, a mi da opet živimo po svojoj budalastoj volji?"

Samo to još ne bi bilo ništa; ali krivo je čoveku što bi taj predmet sigurno našao sledbenike: tako je čovek sazdan. A sve to zbog ništavnog razloga o kome nije vredno ni govoriti; jer čovek, uvek, i svugde, ma ko on bio, voli da radi onako kako on hoće, a ne onako kako mu naređuje razum i korisnost. A hteti se može i protiv svoje lične koristi; ponekad se to baš pozitivno i mora; (ovo je moja ideja). Jer naše vlastito, voljno i slobodno htenje, naša vlastita, pa ma i najapsurdnija ćud, naša fantazija, ponekad razdražena do ludila - to baš i jeste ona propuštena, najkorisnija korist koja ne ulazi ni u kakvu klasifikaciju, i koja sve sisteme i teorije stalno razbija i šalje do đavola. I kako je došlo na um svima tim mudracima: da je čoveku neizostavno potrebno neko razumno i korisno htenje? Kako im je došlo na um kao nešto neizbežno, da je čoveku neizbežno potrebno razumno i korisno htenje? Čoveku treba - samo jedno samostalno htenje, pa ma šta stojala ta samostalnost, i ma čemu vodila. Pa i to htenje... đavo bi ga znao...

Iz romana Zapisi iz podzemlja

Pročitano 1626 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Fjodor Mihailovič Dostojevski - Da l' da odgurnemo celu tu razumnost nogom u prašinu?