Za čitaoca je dnevnik gotovo delo, završen život. Za njegovog pisca to je - kao i on sam - život u življenju, delo u nastajanju. On liči na kaleidoskop čije se šare neprestano menjaju i nikad ne ponavljaju, premda smo svesni da uzor mora postojati i da je samo njegovo zametnuće od našeg života učinilo nešto više od - kopije. Stoga je i dnevnik koji se stalno ne popravlja, u traženju konačne forme, poslednje istine, najveće moguće srodnosti s izgubljenim modelom - mrtav, kao i život koji se ne živi.
Iz romana Godine koje su pojeli skakavci I
