Artnit

Subota, 03 Januar 2015 12:48

Ivan Aleksejevič Bunjin - Sve prođe, ali se ne zaboravi sve Istaknut

Dizajn korica knjige Tavni drvoredi Dizajn korica knjige Tavni drvoredi

On pocrvene do suza i, namrštivši se, stade opet da korača.

- Sve prolazi, draga moja - mrmljao je. Ljubav, mladost - sve, sve. Banalna, obična priča. Sa godinama sve prođe. Kako je to rečeno u "Knjizi o Jovu": "Kao voda proteklih sećaš se".

- Kako je kome Bog dao, Nikolaju Aleksejeviču. Mladost je prolazna za sve, a s ljubavlju nije baš tako.

On podiže glavu i osmehnu se bolno, zastavši:

- Ta nisi me mogla voleti čitavog života!

- Pa, eto, mogla sam. Ma koliko da je vremena prolazilo, uvek sam od toga živela. Znala sam da odavno niste onaj pređašnji, da za vas kao da ništa nije ni bilo, ali eto... Kasno je sada da vas korim, ali, ruku na srce, jako ste me bezdušno ostavili - toliko sam puta htela da dignem ruku na sebe zbog uvrede, o ostalom da i ne govorimo. Jer, bilo je vreme, Nikolaju Aleksejeviču, kada sam ja vas zvala Nikoljenka, a vi mene - sećate se kako? I stalno ste mi izvoleli čitati stihove o nekakvim "tavnim drvoredima" - dodade ona s bolnim osmehom.

- Ah, kako si bila lepa! - reče on, klimajući glavom. - Kako vatrena, kako divna! Kakav struk, kakve oči! Sećaš li se kako su te svi zagledali?

- Sećam se, gospodaru. I vi ste bili ko upisan. Ta vama sam i dala svoju lepotu, svoju vatrenost. Kako se tako nešto može zaboraviti.

- Eh! Sve prođe. Sve se zaboravi.

- Sve prođe, ali se ne zaboravi sve.

Iz pripovetke Tavni drvoredi (zbirka pripovedaka Tavni drvoredi)

Pročitano 3115 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Ivan Aleksejevič Bunjin - Sve prođe, ali se ne zaboravi sve