Istorija o kojoj pričam, tj. moj polazak u prvi razred gimnazije, događa se u jesen hiljadu devetsto pete godine. Car Nikolaj II dao je tada ustav ruskom narodu. Govornici u pohabanim odelima peli su se na stubove svetiljaka pred varoškom kućom i držali narodu govore. Na ulicama, noću, orila se pucnjava i moja majka nije dopustila da pođem u Ohotnicku. Ujutro, na dan dvadesetog oktobra, pustili su dečaci iz susedstva papirnog zmaja pred policijskim komesarijatom, a čovek koji nam je donosio vodu, napustivši sav posao, išao je ulicama namazane kose i crvenih obraza. Zatim smo videli kako su deca pekara Kalistova dovukla na ulicu kozlića od kože i počela da izvode gimnastiku nasred ulice. Niko im nije smetao, čak ih je stražar Semernikov bodrio da prave više skokove. Semernikov je bio opasan dugim, svilenim pasom, a čizme su mu toga dana bile očišćene i tako svetle kao nijednog dana ranije. Stražar, tako neobično doteran, najviše je uplašio moju majku i zbog njega nije htela da me pusti, ali ja sam se iskrao na ulicu stranputicom i dotrčao u Ohotnicku koja se nalazila daleko iza stanice.
U Ohotnickoj, na svom stalnom mestu, sedeo je Ivan Nikodimič, trgovac golubovima. Osim golubova prodavao je još pitome zečeve i pauna. Paun, raširivši sjajni rep, sedeo je na prečki i na sve strane okretao svoju divnu, dostojanstvenu glavu. Njegova noga bila je vezana čvrstom uzicom čiji je kraj bio pričvršćen za pletenu stolicu Ivana Nikodimiča. Kupio sam u starca par šarenih golubova sa divnim kitnjastim repovima i par čupavih i stavio ih u torbu na grudima. Preostalo mi je još četrdeset kopejaka, ali starac za tu cenu nije hteo da mi proda goluba i golubicu naročite vrste. Voleo sam kod tih golubova kratke, tvrde, vesele kljunove. Četrdeset kopejaka bila im je prava cena, ali stari nije hteo da ih proda i okrenuo je od mene žuto lice izbrazdano neljudskim strastima ptičara. Na kraju krajeva, pošto je video da nema drugog kupca, Ivan Nikodimič viknuo je za mnom. Sve se svršilo kako sam želeo. Zlo se svršilo.
Iz pripovetke Istorija mog golubinjaka
