Slovo ljubve je pisano u prozi u obliku poslanice (epistole). Sastoji se od deset strofa, neujednačenog obima, stihovi su slobodni, drugačiji u svakoj strofi i prilagođeni sadržini. Svaka strofa počinje inicijalom i kada se oni povežu u celinu, u akrostihu se otvara sam naslov pesme - Slovo ljubve.

Po svojoj pravoj prirodi Slovo ljubve je lirska pesma, a po temi i karakteru jedna vedra himna prepuna životne svežine o duhovnoj ljubavi i ljubavi uopšte, koja "dobrodetelj prevaziđe svaku".

Osnovna tema Slova ljubve je lepota, ljubav i razumevanje. Realni život se jasno ocrtava, iako je slika života protkana biblijskim motivima jovanovskih, psalamskih i pavlovskih razmišljanja o ljubavi. Primeri iz Biblije koriste se kao opšte priznate metafore, da se iskaže misao, osećanje ili raspoloženje.

Novo za srpsku srednjovekovnu književnost u Slovu ljubve je doživljaj prirode, u kojem kao da se sluti rečenica. Despot Stefan Lazarević uočava "krasote mnoge" - veseli brzi let ptica, gorske vrhove, prostrane lugove, široka polja, i čuje damare života prirode, oseća mirise cvetova i trava. Oduševljenje lepotama prirode je toliko snažno da veruje da neće biti u stanju da ga dostojno iskaže.

U Slovu ljubve nije viđena samo priroda, već i ljudsko biće, kliktavo i razdragano. Despot Stefan Lazarević se toplim rečima obraća osobi kojoj upućuje prelepe stihove. Pred sam kraj dela iskazuje želju da ponovo vidi dragu osobu i da se sa njom pomiri, i moli se da se to desi. Iz svih reči gotovo da isijava osećanje ljubavi, ali ne one telesne, već božanske, duševne, koja je uzvišena i čista i koja je vrednija od svake vrline. Ljubav koja sve može da prevaziđe je oličenje Božje ljubavi.

Osnovna misao o lepoti, ljubavi i ljudskom razumevanju prožima Slovo ljubve despota Stefana Lazarevića. Diskretna po izrazu, nedorečena, sva u nagoveštaju i naslućivanju, po idejama zasnovana na biblijskim motivima Slovo ljubve pretpostavlja visoku književnu kulturu, ne samo svog autora, nego i one sredine kojoj je namenjena. Iako ne razvija svoje slike do kraja, sam autor kao da je uveren da će se njegovi stihovi razumeti, dočitati.