U narodnoj pripoveci Devojka brža od konja se prepliću elementi bajke i predanja. U osnovi je tema osvajanje jedne veoma neobične devojke. "Devojka nije rođena od oca i majke, nego je načinile vile od snijega izvađena iz jame bezdanje prema suncu ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je podojila, a gora lišćem obukla i livada cvijećem nakitila i narijesila." Ona je bila neobično lepa: belja čak i od samog snega, a rumenija od ruže i sjajnija od sunca. Ova devojka izuzetne lepote nudi trku proscima do zlatne jabuke pod uslovom da će biti žena onome ko je prvi stigne, ali da će svi stradati ukoliko ona bude brža. Sakupilo se hiljade prosaca na konjima, a među njima i carev sin. Tokom trke, devojka je prednjačila, i oslobodila se mnogih prosaca. Već na početku trke otkriva se vilinsko biće devojke, kada "pusti nekakva mala krila ispod pazuha". Da je prosci ne bi stigli ona zatim baca dlaku iz glave, koja se pretvori u strašnu goru. Ali, prosci je opet sustižu i na kraju pušta suzu od koje buknuše strašne reke. Prosci se zamalo ne potopiše i jedino carev sin prati devojku. On je zaklinje tri puta imenom Božjim, a kada ona stane, vezuje je i stavlja pored sebe na konja. Međutim, ni on nije uspeo u svom naumu da se oženi devojkom. Kada je stigao na najvišu planinu shvatio je da devojka više nije pored njega.

Narodna pripovetka Devojka brža od konja ima strukturu bajke. Ona počinje kao bajka sa rečima "bila je nekaka đevojka" i mesto radnje nije tačno određeno. Prožeta je čudesnim, neverovatnim i natprirodnim elementima, a devojka je nestvarno biće koje ima čudesne moći. Kraj nije srećan kao u bajkama već se oslanja na elemente predanja i mita. Moć hrišćanske sile je samo privremena, devojka nestaje.