Artnit

Subota, 31 Maj 2014 14:57

Gustav Flober - Jesen Istaknut

Gaj Rouz - Novembarski sumrak Gaj Rouz - Novembarski sumrak

Ja volim jesen, to setno godišnje doba kao stvoreno za sećanja. Kad sa drveća pootpadne lišće, kada u suton na nebu još stoji riđi odsjaj koji zlati uvelu travu, prijatno je gledati kako se gasi sve što je još od maločas gorelo u vama.

Vratio sam se sa šetnje po opustelim poljima, duž hladnih jarkova u kojima se ogledaju vrbe; vetar je zavijao u ogolelom granju, ponekad bi umukao, a onda odjednom ponovo počinjao; tada je sitno lišće, koje se zakačilo za žbunje, opet podrhtavalo, trava treperila povijajući se ka zemlji, i reklo bi se da je sve došlo bleđe i ledenije; na vidiku sunčev kotur se gubio u belini neba, i u svojoj neposrednoj okolini prožimao ga životom koji je već na izdisaju. Bilo mi je hladno i skoro me obuze strah.

Zaklonih se iza jednog travom obraslog brežuljka, vetar beše prestao. Ne znam zbog čega, dok sam tu sedeo na zemlji ne misleći ni o čemu i gledao u dolini dim koji se vio sa krovinjara, čitav moj život iskrsnu preda mnom kao priviđenje, i gorak miris minulih dana dopre do mene sa zapahom sasušene trave i mrtvog drveća; moje jadne godine prođoše ponovo pored mene i zima kao da ih odnese sa žalosnim vihorom; nešto strašno odmotavalo ih je u mom sećanju, pomamnije no što severac goni lišće mirnim stazama; neka čudna ironija ih je doticala i zabave radi vrtela ih preda mnom, a zatim bi sve skupa odletele i nestajale u tmurnom nebu.

Iz romana Novembar

Pročitano 1761 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Gustav Flober - Jesen