Čovek se samo onda plaši kad nije sam sa sobom u dosluhu. Plaše se zato što nisu nikada sledovali svom vlastitom biću. Zajednica od samih ljudi koji se plaše od nepoznatog u sebi samima! Oni svi osećaju da njihovi životni zakoni nisu više prikladni, da oni žive po oveštalim propisima; ni njihove religije, niti njihov moral, ništa od svega ne odgovara onome što nam je potrebno. Sto i više godina Evropa je još samo studirala i gradila fabrike! Oni tačno znaju koliko je grama baruta potrebno da se ubije jedan čovek, ali ne znaju kako se moli Bogu, ne znaju čak kako se može biti veseo bar jedan sat. Pogledaj samo takvu studensku krčmu! Ili pak neko mesto za zabavu gde odlaze bogati ljudi! Očajno! - Dragi Sinklere, iz svega toga ne može da proiziđe ništa veselo. Ti ljudi koji se tako strašljivo sabijaju, puni su straha i puni su zlobe, niko nema poverenja ni u koga. Oni su verni idealima koji to više nisu, i ospu kamenjem na svakoga koji istavi nove ideale. Osećam da postoje nesuglasice. One će tek nastati, veruj mi, nastaće uskoro. One, naravno, neće svet "popraviti". Da li će radnici poubijati svoje fabrikante, ili će Rusija i Nemačka pucati jedna na drugu, - promeniće se samo posednici. Ali to ipak neće biti uzalud. To će ispoljiti bezvrednost današnjih ideala, poklanjaće se bogovi iz kamenog doba. Ovaj svet kakav je sada hoće da umre, on hoće da propadne, i propašće.
Iz romana Demijan
