Odštampajte ovu stranicu
Ponedeljak, 19 Maj 2014 17:15

Horhe Luis Borhes - Smrtnik i besmrtnik Istaknut

Jedna od posledica učenja da nema stvari kojoj ne čini protivtežu neka druga jeste ona (doduše neznatne teorijske vrednosti) - koja nas je navela da se krajem ili početkom X veka rasturimo širom zemaljske kugle. Ona glasi ovako: Postoji reka čija voda daje besmrtnost; mora da negde postoji neka druga reka čija voda je potire. Broj reka nije beskonačan; Besmrtnik koji krene na put oko sveta može da okusi vodu svih reka na svetu. I tako smo odlučili da pronađemo tu drugu reku.

Smrt (ili sama pomisao na nju) čini ljude vrednim i osećajnim. Ljudi se potresu kada pomisle da su, u stvari, utvare; sve što čine možda čine poslednji put; nema lica koje neće iščeznuti kao lice iz nekog sna. Kod smrtnika sve ima vrednost nečeg jedinstvenog i sudbinskog. Kod besmrtnika, međutim, svaki postupak (i svaka misao) samo su odjek pređašnjih postupaka i misli, na izgled bez nekog ishodišta, ili su verno predskazanje drugih postupaka koji će se i ubuduće ponavljati do iznemoglosti. Kao da se sve izgubilo među neumornim ogledalima. Ništa ne može da se desi samo jedanput, ništa nema značaj dragocene prolaznosti. Ono što je za smrtnike elegično, ozbiljno, ritualno, ne važi i za Besmrtnike. Homer i ja smo se rastali na kapijama Tangera; mislim da jedan drugom nismo rekli ni zbogom.

Iz pripovetke Besmrtnik

Pročitano 2254 puta
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci