Dubravka je kraći pozorišni komad, koji se sastoji iz tri čina. Radnja je jednostavna, bez mnogo akcija i zapleta, vezana za stogodišnje svetkovine na dan Svetog Vlaha, koji se smatrao zaštitnikom Dubrovačke Republike. Glavne ličnosti su pastiri, pastirice, vile i mitološka bića satiri.
Po prastarom običaju, na dan Svetog Vlaha najlepša vila će biti verena za najlepšeg pastira. U srećnoj i slobodnoj Dubravi svi znaju da su to pastir Miljenko i vila Dubravka. Miljenko je, međutim, nesrećan i strepi da li će mu lepa vila pokloniti svoju ljubav. Njegov drug Ljubmir ga teši i uverava da će Dubravka ipak pripasti njemu, a pastirica Pelinka izražava spremnost da mu pomogne da osvoji Dubravkinu ljubav.
Satiri Divjak i Gorštak svojom pojavom, postupcima i zahtevima deluju vedro i komično u pastorali. Dok stari Divjak uzdiše za Dubravkom i nezgrapno veliča lepotu ljubavi, Gorštak se prepire s njim hvaleći se svojom pameti i lepotom. Satiri misle samo na dobro jelo i spremaju se za proslavu na kojoj će moći da utole glad, a zatim preobučeni odlaze na pir.
Glavna radnja se dešava na sceni. Pastir Ljubdrag dolazi i priča kako je sudije, koje su trebale da odluče ko su najlepši pastir i vila u Dubravi, potkupio bogati ružni starac Grdan, kome je Dubravka dodeljena. Miljenko u svom ljubavnom bolu preti da će se osvetiti, i ubiti ili sebe ili onoga koji je nezasluženo dobio Dubravku. Međutim, sa glasnikom ubrzo stiže vest da je Dubravka pripala Miljenku, jer su se bogovi umešali kada je Grdan ušao sa Dubravkom u crkvu, potresajući crkvu i gaseći plamen na žrtveniku.
Pastorala Dubravka se završava opštim veseljem satira i pastira koji radosno pozdravljaju dolazak Miljenka i Dubravke. Svi prinose darove na žrtvenik i pevaju himnu posvećenu slobodi: "O lijepa, o draga, o slatko slobodo... sva srebra, sva zlata, svi ljudski životi ne mogu bit plata tvoj čistoj ljepoti!"
Dubravka je alegorična pastorala. Dubrava je sam Dubrovnik, Dubravka predstavlja republiku, a Miljenko je čovek koji kao najzaslužniji jedino ima pravo da vlada republikom. Protivtursko i protivmletačko raspoloženje Ivana Gundulića iskazano je naročito u sceni sa dalmatinskim ribarom koji, uprkos teškom i ropskom životu u svom zavičaju, veliča slobodu i srećan život Dubrave. Ivan Gundulić ukazuje na mane, zla i negativne pojave, kao što su korupcija, pohlepa za novcem, i osuđuje pojavu mita kada stari Grdan potkupljuje novcem sudije. Sve ove negativne pojave mogu da postanu ozbiljna pretnja opstanku Dubrovačke Republike.
