U Pismu Haralampiju Dositej Obradović iznosi svoj prosvetiteljski program. On ulazi u borbu protiv predrasuda, neznanja, mraka i sujete. Shvatanje da je prosvećenost najpreća potreba naroda prožima celo pismo. On se zalaže za upotrebu narodnog jezika u književnosti. Jezik je za njega osnova kulture i napretka jednog naroda, zato i knjige treba da se pišu narodnim jezikom. Njih treba da razumeju ne samo obrazovani ljudi, već i prosti seljani i pastiri. Tako će se narod prosvetiti i kulturno uzdizati. Prostota i glupost koja se zadovoljava tradicijom pobediće se prosvećivanjem u evropskom duhu. Jezik je i najjača veza među ljudima. Maternji jezik povezuje čvrstim nitima različite vere i nacije. On veruje u narodno-jezičku zajednicu koja spaja i Turke i Srbe i Hercegovce. Jezik je po njemu univerzalan i ne menja se. On veruje u čoveka i u toleranciju između ljudi. Uzrok mržnje među ljudima nije vera, već slepoća uma. Stoga narodni jezik i prosvećivanje mogu stvoriti srećnu zajednicu naroda.
Dositej Obradović sledeći prosvetiteljstvo kao ideju vodilju ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, a posebno zalažući se za korišćenje narodnog jezika u književnosti i prosvećivanje naroda. Na taj način otvorio je nove horizonte u srpskoj književnosti.
